„СРБИЈА - Национална ревија”, број 84
РЕЧ ПРЕ
Ванредност стања постаје једина редовност у нашим животима. Година некако одмиче, али никако да се ослободи пртљага из претходне. Док нас неки упорно деле и свађају у свим питањима, великим и малим, стварним и измишљеним, Национална ревија и даље проналази оно што нас окупља, мири, уједињује око заједничких вредности, и тако нас чини јачим. И то што са својих трагања доносимо пред читаоца нису утешне мрве. Напротив, има ту много громада и бисера, важних састојака „без којих у нама не би било нас”. Зато смо ту већ петнаест година, сви. И читаоци и ми. <
САДРЖАЈ
Увођење
Друмови сутрашњи
Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ
Албум
ЛЕК ЛЕП, ЛЕПОТА ЛЕКОВИТА
Бање Србије
Знамења
СПОМЕНИК СТЕФАНУ НЕМАЊИ И ВЕЛИЧИНА СРПСКЕ ИДЕЈЕ
Човек до неба
Не бркајмо. Ко га је поставио, колико је новца утрошио, ко га сад ружи или слави – све ће то развејати време. (Колико нас зна име председника општине београдске у доба кад је подизан Споменик кнезу Михаилу или Победник? И да ли је тај био омиљен?) Остаће само светитељ и владар, и уметник који га је начинио, и небо изнад. Неземаљски је, леп. Опомиње нас на нашу сопствену висину и врхове. Има нешто од бескраја, торжествено, што измиче коначности. Долази из дубине времена, прожима осећајем да вечност постоји. У славу је вертикале око које смо исплели целу своју историју
Пише: Весна Капор
Бележница
БЕОГРАДСКИ СПОМЕНИЦИ И ЊИХОВЕ ПОВЕСТИ
Огледало друштва и времена
У много рушеној српској престоници, јединој правој метрополи на простору Јужних Словена, више је сачувано у причи и легенди него у камену и бронзи. Па ипак, и данас је ту 260 споменика и 240 скулптура. И тај број расте. У Лапидаријуму, у подграђу Београдске тврђаве, ту су и неки из антике. Ово је мали подсетник на њих које често губимо из вида, као и на оне који су били ту, па нестали
Пише: Милош Лазић
Баштина
ИЗЛОЖБА „ЋИЛИМ. ПУТ НИТИ” У ГАЛЕРИЈИ НАУКЕ И ТЕХНИКЕ САНУ
Древним предивом обележени
Уметнички фотограф Станко Костић, у личном подухвату достојном хвале и поштовања, изнео је пред наше очи велико благо. Испратио је цео ћилимарски пут, од пашњака до гостинских соба и етно-музеја. Био у Стапару, на Пеку и Млави, у Пироту и на Старој планини, на Пештеру. Ћилимарству је сплео оду, венац похвални, у жељи да до будуће обнове сачува важан део нас. Подстакао нас да изнова читамо древне симболе и пониремо до искони. Хоћемо ли ми бити толико изгубљени да то и не погледамо?
Пише: Бане Велимировић
Даљине
МЕСА ВЕРДЕ, У КОЛОРАДУ, У ЛАВИРИНТУ КАЊОНА
Зелени сто ишчезлог народа
Народ Пуебло живео је ту од средине VI до почетка XIV века, најпре у полуземуницама на великом платоу, потом у необичним насељима подигнутим у поткапинама на литицама кањона. Трагови указују на његов стални развој и напредак. А онда је око 1300. године, за само једну или две генерације, све запустело. Становници Меса Верде (Зеленог стола) одселили су се ка Новом Мексику и Аризони. Први забележени нововековни сусрет са овим несвакидашњим насеобинама збио се 1765, а од 1906, одлуком америчког председника Теодора Рузвелта, Меса Верде је национални парк
Текст и фото: Јосип Шарић
Око
ЗБИРКА ПОРОДИЦЕ БОГДАНОВИЋ ИЗ СРЕМСКЕ МИТРОВИЦЕ, ВАЖНА УМЕТНИЧКА РИЗНИЦА У СРЕМУ
Благо са Житног трга
Слике и скулптуре су искључиво из периода високог модернизма (1950–1980), стваралачки најспонтанијег и највреднијег у новијој српској уметности. Тако је збирка задобила монументалан карактер репрезентативног исечка једног кључног периода. Толико је богата да допушта прављење тематских пресека српске модерне
Пише: Дејан Ђорић
Стари мајстори
ПЕТАР ПАЈИЋ (1935–2017), ПЕСНИК КОЈИ ЈЕ УМЕО ДА ШИБИЦОМ ОСВЕТЛИ СВЕТ
Дечак и класик
Од „Дана” из 1958. траје у српској књижевности и култури. Неке његове песме, као што је „Србија”, сви знају и сматрају својим, па име песника може и да се заборави. О њему није писано много и натегнуто, али јесте поуздано. Био је лиричар, цвет у врту између два Бранка. Певао, путовао, имао велики стаж уз бардове и боеме. Кажу да је он творац чувеног графита: „Ваљевке су најлепше Београђанке.” Знао је да поезија увек пронађе своје уклете дечаке који ће је писати и сачувати као пламичак у ноћи. И умео је да буде један од њих
Пише: Драган Лакићевић
Видици
ПРОФ. ДР ВЛАДИМИР БОЖОВИЋ, ВД РЕКТОРА УНИВЕРЗИТЕТА ЦРНЕ ГОРЕ
И би што бити не може
Неопходно је било обједињавање литијског политичког потенцијала, та сложена политичко-шаховска операција. Али све би остало ништавно без темељног састојка победе – чуда и промисли Божје. То се земним мерама не да измерити. Главни кројачи бирократског „новог идентитета” су избезумљени, поражени, и даље испаљују кумровачке мантре. Свенародни отпор љубављу довео је до новог крштења Црне Горе. Ништа, међутим, још није готово. Искушења су пред нама
Пише: Мишо Вујовић
Арена
ДУШАН БОРКОВИЋ, НАЈУСПЕШНИЈИ СРПСКИ АУТОМОБИЛИСТА
Оно више од талента
Мој једини истински идол у животу и каријери био је мој отац, шампион Југославије у мотоциклизму. Своју титулу првака Европе 2015. посветио сам њему, постхумно, и плакао. Кад ступите на стазу, брзо схватите да немате права на грешку. И шта значи „вожња по висинама”, кроћење великих брзина. Пропутовао сам целу планету, сматрам себе грађанином света, али не постоји земља за коју мислим да је лепша од Србије, нити град који могу да волим више од Панчева
Пише: Дејан Булајић
Здравље
„МЕРКУР” ИЗ ВРЊАЧКЕ БАЊЕ, ПОСЛЕ РАДА У КОВИД РЕЖИМУ, ВРАТИО СЕ У НОРМАЛНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ
На старом месту
Од 18. јануара „Меркур” поново нормално прима госте. Већ на почетку фебруара овде борави више од три стотине њих. Обезбеђени су специјални сезонски попусти. Искуство из рада у ковид режиму јемчи да је ризик од вируса овде сведен на минимум, те да тренутно нема безбеднијег туристичког објекта у Србији и окружењу
Примери
РУМА, ОПШТИНА У КОЈОЈ СВАКО МОЖЕ ДА НАЂЕ СВОЈЕ МЕСТО
Снага у привреди
Дошло је двадесет пет компанија (и још долазе), створене су модерне индустријске зоне, запослено је хиљаде људи. Буџет је ојачао, много се улаже у инфраструктуру, у квалитет живота људи. Бесплатни су вртићи, уџбеници, превоз... У 2021. Рума ће добити нову аутобуску станицу, нови пречистач отпадних вода, нови вртић. Решен је вишедеценијски проблем даљинског грејања, изграђене су модерне котларнице на природни гас, избачен је мазут. Наставља се планско озелењавање града. Мала и средња предузећа, највише погођена застојем због епидемије, добила су нови пакет општинске финансијске помоћи...
Семе
ТРЕЋИ КОМЕРЦИЈАЛНО-ПРОДАЈНИ ФОРУМ „НС СЕМЕ”
Добит науке и пољопривредника
Представљена су нова достигнућа у производњи семена кукуруза, сунцокрета, соје... Квалитетан одговор науке на епохалне изазове, као што су климатске промене или употреба нових хербицида. Новосадски Институт за ратарство и повртарство убедљиво показује да његове сорте и хибриди не заостају за онима из најпознатијих мултинационалних семенских компанија, напротив
